Američki Senat jednoglasno je potvrdio bivšeg diplomatu Williama Burnsa za šefa CIA.
Burns, koji je služio i u demokratskoj i u republikanskoj administraciji, prvi je karijerni diplomat koji će voditi CIA-u.
Ko je Burns? Šta bi ova odluka mogla značiti za regiju u eri multipolarnog sveta i situaciji sve izraženijeg blokovskog geopolitičkog sukobljavanja velikih sila u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori.
Dakle,Burns je karijerni diplomat. Služio u američkom State Departmentnu za vrijeme mandata čak šest predsednika, demokratskih i republikanskih.
Imao je funkciju zamenika za vreme Hillary Clinton. Vrlo je neobično, da je neko iz State Deparmenta, dakle iz Ministarstva vanjskih poslova SAD-a došao na čelo sigurnosne agencije. To je samo po sebi neka vrsta političkog stava izabranog predsednika Bidena. Izabrao je osobu, ne iz strukture obavještajne Službe ili sigurnosnih agencija, nego osobu iz Ministarstva vanjskih poslova. Dakle, nekog ko se bavio međunarodnim odnosima i vanjskim poslovima, i to dosledno zagovarajući, kroz celu karijeru, rešavanje problema, diplomacijom, a ne sukobima“.
Osim što je bio “operativni pregovarač” sa Irancima tokom priprema Sporazuma o nukelaranom programu, i u vreme dok su ti pregovori bili tajni, Burns je bio ambasador Amerike u Ruskoj Federaciji, te dobro poznaje taj dio sveta. To je posebno značajno u aktuelnom političkom trenutku u našoj zemlji i otvorene pretnje Moskve u slučaju NATO integracija BiH.
Burns poznaje arapski jezik, bio je američki Konzul u Jordanu još na početku karijere. Bio je Konzul u Rusiji, tako da poznaje i istočnu Europu. Bio je generalno smatran osobom koja ima veliko znanje i sklona je rešavanju poteškoća razgovorom, mirnim putem i stvaranjem uveta u kojima se mogu rešavati problemi komunikacijom, a ne prekidom komunikacije, kao što se često dešava“.
U diplomatsku penziju otišao je 2014. i preuzeo vodstvo Carnegie Foundation, think tank organizacije za međunarodne odnose.
“I u toj funkciji je napisao vrlo zanimljivu knjigu pod nazivom “The Back Channel” ili “Neformalni kanali”. Drugim rečima, sve ono što se dešava u tihoj diplomaciji, diplomaciji izvan očiju javnosti. To je ta stvarna radna, a ne paradna diplomacija, diplomacija, gde se pokušavaju rešavati problemi. Sama činjenica da dolazi iz State Departmenta, govori o jednom drugačijem pristupu. I njegova karijera govori o drugačijem pristupu. Njegova knjiga omogućava ljudima koji će s njim u budućnosti imati posla iz drugih zemalja, da vide način na koji razmišlja i prilazi rešavanju problema”.
Bio je u regiji Balkana više puta, poznaje regiju, zainteresiran je za međunarodne odnose i misli se da je on neko koga treba imati na umu kao potencionalnog saveznika u svim pregovorima koji vode prema miru i u kojem će Amerika biti u vreme mandata izabranog predsjednika Bidena, bilo da je reč o pregovorima ili rešavanju poteškoća“.
Apsolutno se smatra da on može pomoći. Posebno u kombinaciji sa Antonyjem Blinkenom kojeg je Biden imenovao državnim sekretarom. On, takodjer, ima iskustvo, poznaje regiju. Saradjivao je sa Burnsom. Ekipa koju je izabrani predsednik Biden složio od iskusnih ljudi je najbolja koje se možemo setiti što se tiče poznavanja, iskustva.
Dali je ovo prilika za regiju ?
“Mandat predsjednika Donalda Trumpa nas je naučio da se američka politika može naglo, dramatično i negativno promeniti. Dakle, s čim smo računali pre mandata Trumpa, a to je da i naš dio Europe može računati na američku podršku, protekli mandat je naučio da to nije tako. Tim više treba ceniti ona razdoblja poput ovog koji je, čini se, pred nama, a to je razdoblje predsednika Bidena. Razdoblje gde će Ameriku voditi ljudi koji poznaju situaciju u regiji i imaju miroljubive namere. Imaju namere koje su u skladu s onim što bi bilo dobro i za Europu i za našu regiju, na Balkanu. I smatraju da bi to bilo dobro i za Ameriku. Oni žele pozitivni razvoj odnosa i situacije u regiji. Treba i s naše strane, dakle, zemalja u regiji, jedna proaktivna politika, te da se iskoristiti to razdoblje za pozitivni korak”.